GUSINjE – Ekipa PK „Visokogorci” iz Podgorice, na čelu sa Milanom Radovićem nijesu propustili da uživaju u čarima najvećeg vrha Prokletija Maja Jezerce (2694 mnv). Radović kaže da su početkom juna dušom zagrlili suncem okupane sniježne vrhove Prokletija. Pored Radovića, učesnici uspona bili su Slobodan Cmiljanić i Ćazim Fetahović, kojima se u Gusinju pridružio i Dino Mulamekić.

-O vrhu Maja Jezerce se sve zna i sve je napisano. Najviši vrh Prokletija i Dinarida svojom moćnom piramidom sa koje se pruža veličanstven pogled na rasute stjenovite grebene Prokletih planina, privlači planinare u svim uslovima i svim godišnjim dobima. Ovaj uspon pruža idealne uslove za spremanje visokogoraca za najveće izazove. Za 6 sati i 10 minuta savladana je visinska razlika od 1700 metara, a ukupno trajanje ture bilo je 11 časova- kaže Radović i naglašava da su on, Cmiljanić i Fetahović iz Podgorice u Gusinje stigli preko Albanije, gdje su se našli sa Mulamekićem i dogovorili da na maja jezerca krenu ujutru u 4 sata.

- Dino je mlad momak, student, i on preko društvenih mreža u poslednje vrijeme šalje lijepu sliku o svom kraju i Prokletijama. Pravi odlične fotografije, i sve radi kako bi promovisao svoj kraj i prirodne ljepote. Gusinje je nekada imalo značajne planinare -staru gardu. Kada je ta generacija ušla u fazu da više ne može to da radi, neki od doajena poput Radonje Šekularca, napustili životnu scenu, čini se da u ovom kraju nije bilo dostojne zamjene, ali mladi Dino opovrgava te sumnje- naglašava Radović.

Kaže da je tura krenula kako je i dogovoreno u subotu ujutru, 8. juna u 4 sata.

- Čaršija spava a nas četvorica odlazimo prema Vusanju i dalje makadamskim putem kroz Ropojanu. Stižemo do dvije nove kuće na kraju doline gdje ostavljamo auto. Odatle pješačimo do karaule na Zastan, a u 4,50 krećemo prema cilju. Jutro je prilično toplo i već sa prvim koracima kroz šumu osjećam da se znojim… Prolazeći pored graničnog kamena dočekuje nas veličanstven prizor doline Buni Jezerce sa gorskim očima i stjenovitim grebenima iznad… Vrhovi grebena Maja Malisores se ogledaju u mirnoj površini jezera. Slika je fascinantna… Iznad zadnjeg jezera pravimo pauzu za namještanje dereza. Snijega je dosta tako da se odlučujemo za zimsku rutu. Na sam vrh, pored krsta, izlazimo u 11 sati,10 minuta, što znači da nam je za uspon iz Ropojane trebalo 6 sati i 15 minuta. Uživamo na najvišem vrhu Prokletija i pogledu na planine okolo –dočarava Radović.

Silazak kaže počinju u 12 i15 i snijeg je već značajno mekši, pa moraju biti jako oprezni.

-U silasku niz sniježni kuloar iznad jezera okliznuo sam se i krenuo niz strminu. Pokušao sam zaustavljanje štapom ali bezuspješno. Rezultat -stotinak metara sam „prešao” za nekoliko sekundi. Posledice -ništa, malo oguljotine na lijevoj podlaktici. Zaključak -dereze i cepin uvijek idu u paru, ne kao u ovom mom slučaju, cepin na ranac a dereze na cipele… Na drugoj obali jezera zatičemo ekipu planinara iz Plava. Koristimo pauzu za dobar odmor jer nam slijedi uvijek prilično iscrpljujući silazak niz šumu do Zastana i onaj dio do Ropojane… Kod auta smo nešto poslije 16 sati. Već na putu kroz Vusanje stiže nas kiša. Imali smo dakle sreće, planina je bila milostiva prema nama –zadovoljan je Radović.

N.V.

---

Poslednji susret sa Miroljubom Petrovićem
Radović kaže da su ostali još jednu noć u Gusinju.

Bili smo u društvu ekipe koja je penjala Visitor -Saše, Željka, Riba… U nedjelju ujutru sa Ćazimom i Cmikom odlazimo u Grebaju.Pozdravljamo se i razgovaramo sa Bojanom i Acom planinarima PK Radnički iz Kragujevca. Među njima je i Miroljub Petrović. Nismo ni slutili da će to biti naš poslednji susret s njim. Četiri dana kasnije, penjući vršni greben Kučkog koma, Miroljub je, nesrećnim slučajem smrtno stradao. Još jedno upozorenje da su naše planine i staze izuzetno opasne i da, jednostavno, svaki planinar mora ozbiljno shvatiti svaki uspon i znati kakve ga opasnosti vrebaju na putu do vrha. Petrović je bio iskusan planinar ali nesreća ne bira i jedan tren bio je koban – naglašava Radović.